Mnogi se pitaju otkud radio-amateri na „hakerskoj“ konferenciji u Muzeju savremene umetnos u Novom Sadu!…
Evo kako je sve počelo…
BalCCon je vec treda konferencija „hakera“ i ostalih soveraša organizovana od strane LUGoNS (Linux Users group of Novi Sad) i Wau Holland Foundation.
Konferencija je zamišljena da okupi na jednom mestu hakere i ostale računarske entuzijaste kako bi razmenili znanja i iskustvo posvećeno otvorenom kodu, a druženje i zabava se podrazumeva. Hepening je trajao tri dana i bilo je 30-ak konferencija po raznim temama, uglavnom računarsko-softversko-hardverske prirode.
Aca YU7TUX je u petak 11.09.2015 održao uvod, a kasnije i „razradu“ na temu ALE sistem pod radnim nazivom „ALE and the Zombie Apocalypse“. Ispočetka kad je naš Aca prišao mikrofonu i govornici bilo je 2-3 studenata koji su nešto čitali. Aco nije previše očekivao da de nekoga zainteresira, ali kako se vreme njegove prezentacije približavalo tako se na brzaka sklopljena sala dupke napunila sa nekih 100-ak slušalaca.
Aci su se vjerovatno noge odsjekle 🙂 kada je vidio toliku masu ljudi kako strpljivo čeka da prezentacija krene. …i tako je naš Aco zainteresirao i držao pažnju publike sat vremena sa temom o ALE sistemu i šta se dešava kada se nadvije „armagedon“ i kada više nema interneta, struje, telefona, već samo radio uređaj, akumulator i parče žice. Aco je dobio takav aplauz sa svoje izlaganje, a publika željna dodatnih informacija ga je osvojila 🙂 (pazite! ovo nije nikakvo preterivanje jer je stvarno ovako bilo, a Acino izlaganje ćemo uskoro gledati na YT).
Ljudi su mu prilazili sa ushićenjem i raspivali se da li stvarno tako nešto postoji i gde može to da se vidi i kako mogu da postanu radio amateri itd. Nakon ovakvog početka svakoga ponese slava :), ali YU7TUX je objasnio da će sutradan u subotu 12.09.2015 doći „prečasni velemajstor“ sa sve opremom i antenama Boris YU7MW 🙂 i da obavezno budu na prakčnoj prezentaciji digitalnih, ali i analognih veza.
Kako se ovo slaže uz projekat SOS u vanrednim situacijama, tajming nije mogao biti bolji. Subota 12.09.2015 – Apokalipsa ili doomsday se ipak nisu desili… tako da je Aca javio da dodjem nešto ranije i montiramo opremu. „Prečasni“ ili ne, „Velemajstor“ ili ne, te subote sam imao od ujutro neku „nejasnu“ gužvu što u glavi što sa strane… tako da sam „skočio“ do kluba da pokupim FT950, nešto QSL-ki i monografija, kako to obično radimo, da postavimo na sto gde su stanice. Trči do kluba, trči do firme, trči kući… sve skupa krećem oko 12.30, a naš „nastup“ kreće u 14.15.
Moram priznati da mi je ispočetka bila nejasna ta Acina ideja oko hakerske konferencije i tog zlokobnog naslova prezentacije „Zombi apokalipsa…“, ali kada mi je javio kako je on odradio ALE i kako je publika bila oduševljena malo sam počeo da „sakupljam“ kamenčiće i slažem u mozaik.
Kada smo Ivana YU5INA i ja stigli u NS, odmah smo se našli sa Acom i Krisnom i zapuli se ka Muzeju. Kako obično biva ispred muzeja nije bilo prostora za parking pa smo stvari teglili nekih 500-ak metara, ali bilo nas je četvero pa je svako ponešto uzeo.
Ušavši u muzej, oseo sam tako dobar vajb od ekipe koja je tamo bila domaćin, ali i od posetilaca i izlagača raznoraznih računarskih stvarčica, odmah sam se setio trećerazrednih Pink i Happy emisija gde neke bezvezne starlete i pevaljke komentarišu kako je negde nešto bilo jako pozivno :), ali ovde je stvarno vladala neka pozivna atmosfera, opuštenost…
Domaćini su se trudili oko bilo kojeg našeg zahteva u vezi stolova, struje, vezivanja antene za drvo usred muzeja i slično. Nije bilo upravnih odbora i neke kvazi komisije koja je morala nešto da se pita, da li možemo da prezentaciju vršimo unutar muzeja ili u dvorištu pored bazena sa ribicama 🙂 jednostavno sve su stvari rešavane na tako lak način da sam se pitao da li se ja to nalazim u državi Srbiji.
Kako bismo lako razapeli antenu dobili smo prostor u sredini muzeja koji je u stvari otvoreni prostor i služi kao bašta, sa sve malim ribnjakom i ribicama u njemu. Taj prostor je nama postao PPS, a osoblje muzeja verovatno u toj baš puši cigarete u beskrajnim pauzama 🙂 tokom radnog vremena. Postavljeni su lap-topovi. Na jednom se vrtela prezentacija o digi vrstama rada, a drugi je služio za UR5EQF program i upravljanje uređajem.
Sve je radilo odlično osim antene. Antena je na žalost bila jako nisko i sa svih strana bili smo okruženi čelikom i betonom do 10 metara visine, otprilike kao da se nalazimo u atomskom jezgru nuklearne elektrane, ali to nas nije sprečilo da uhvamo par jakih signala…
Odmah na početku skupilo se 20-ak znaželjnika kojima je Aco (na dobrom Engleskom 🙂 objašnjavao sve oko radio amaterstva, digi modova, ali i da oni sami sa pet elemenata mogu da naprave predajnik i da to može da ih možda spase u slučaju „Biblijskog Armagedona“.
Ja sam našao par stanica na PSK i pustio dekodiranje na računaru, ali veći je usak na ovu publiku ostavio SSB i CW, a na moje veliko iznenađenje više CW (ovde se mora reći da je publika sastavljena gotovo isključivo od softveraša svih vrsta, ali i hardveraša, znači, pretpostavljeno, veoma inteligentni ljudi/momci/devojke, a inteligentnog čoveka obično zanima širok spektar stvari, kao i nas radio amatere).
Uhvatili smo na 21mhz jednu stanicu iz Kuvajta i par Rusa, bilo je zanimljivo gledati izraze lica „kako se to u stvari oni čuju čak do nas“. Takođe za njih je bilo otkrovenje elektronski taster koji ovisno o prisnutoj palici emituje crte ili tačke, a taster pešak su odmah prepoznali, stalno je svima to bila asocijacija na Titanik i njegovo emitovanje SOS signala te noći. …sve je ovo OK, ali najveći efekat je bio gradnja QRPp predajnika Easy Ten, autora K7NS koji se sastoji od pet elemenata i čuje se sa 100-ak milivata na 10 milja, po čemu je i dobio ime.
Ovakav vid prezentacije je bio pun pogodak, a evo kako je to YU7TUX smislio: Aco je otišao u Sprint elektroniku i kupio 20-ak perforiranih pločica i osnovne elemente, ponio je svoju lemilicu, a ja sam ponio klupsku, tako da smo imali dve. Na brzaka je osmišljeno i takmičenje, ko napravi CW predajnik Easy Ten i proradi mu mora da prođe „inicijaciju“, a to je da otkuca slova SMS, kao sa starih Nokia telefona, a za nagradu dobije QSL karte našeg kluba, kao podsetnicu i na poklon uređaj Easy Ten koji je sam napravio. Nije prošlo 5 sekundi i dve lemilice su ved bile zauzete, a momci su krenuli da leme elemente.
Slika 2: hakeri i lemilice
Interesantno je da svi imaju neko predznanje o elektronici, ali ima i onih kojima je neko od rodjaka ili prijatelja radio amater. Najinteresantnije je što niko nije odustao od rada na QRPp uređaju, jer i kome nije proradio iz prve odmah je tražio grešku. Trebalo je vide ozarena lica kada naprave svoj predajnik i on proradi.
Slika 3 i 4 Hakeri prave QRPp Easy Ten uređaj sa pet elemenata
Nakon napravljenih 6-7 uređaja i proba koje su izvršene učesnici i graditelji su na poklon dobili Easy Ten uređaj. Ostatak vremena smo proveli u razgovoru sa učesnicima konferencije i posetiocima na koji način mogu postati radio amateri, kome da se jave u lokalnom klubu itd. Bilo je tu ljudi sa svih strana.
Moguće je da je bilo već 18h, kada se već društvo polako razilazilo, a prišao nam je momak od nekih 30-ak godina koji je gledao uređaj, motao po VFO-u i raspivao se za Easy ten…
To je bio Travis Goodspeed (ovo mu je hakerski pseudonim), a radi se o Thomasu KK4VCS, radio amateru koji istražuje digitalne komunikacije, a njegova specijalnost je PSK signal iza kojeg je skriven CW signal ili tako nekako… Izuzetno inteligentan momak sa sve dredovima do donjeg dela leđa da ne kažem d….a 🙂 Travis je imao takođe predavanje koje je počinjalo u 19h a zvalo se „Polyglots in amateur radio“ u kojem Travis objašnjava šta je potrebno za PSK predaju, ali i kako napravi potpuno novi protokol na istim osnovama i na neki način iza PSK signala sakriti neku informaciju kako on to kaže „steganografski“. Ovo interesantno predavanje nisam gledao, ali ću svakako to proučiti.
Slika 5. Travis Goodspeed (levo) KK4VCS
Na kraju bih se osvrnuo na ostale učesnike konferencije koji su takođe imali i donijeli svoje projekte. Mislim da je tu najzapaženiji Voja Antonić, legenda, čuven po konstrukciji prvog domaćeg računara „Galaksija“ iz 80-ih godina.
Voja je sada konstruisao mini računar-konzolu za igranje, koju su učesnici sami lemili. Radi se o 8-bitnoj konzoli, kao Spektrum ili Komodor, sa veoma zanimljivom zaraznom igricom koja se spaja na redovan PC monitor. Koliko se meni čini kod Voje je bilo nekih 15-20 lemilica sa kitovima ove mini konzole i on je zasigurno bio zvezda cele manifestacije.
Međum, mislim da je organizator jako bio zadovoljan prvo Acinim predavanjem o ALE-u, a zam prakčnim delom sa radio uređajima i lemljenjem mini predajnika. Tako da se meni skromno čini da je Radio klub YU7AOP bio uz Voju Antonića te subote druga zvezda 🙂
Kod nas se po rečima Ivane i Kristine osetila pozivna energija koja je izbijala iz YU7TUX-a i YU7MW-a, a koju je dodatno hranila publika koja je osetila draž ovog hobija, a sa kojima smo podelili mejl adrese kako bi se čuli naknadno jer su imali jako puno pitanja i potpitanja.
Moram reći da smo na početku popili po jedno pivo kako bi se opustili, a kasnije sa ljubaznom Korejkom popričali o hrani koju je spremala za manifestaciju, koja je bila toliko začinjena i ljuta da nije za svačiji stomak (ali za moj jeste:).
Na kraju kada sam sabrao uske, odavno se nisam osećao ovako prijatno i zadovoljno. Okružen ljudima koji su istomišljenici – ali na drugim projektima – bilo je jedno zaista prijatno iskustvo, naročito ako se zna način razmišljanja programera (a ja se nekako čitav život sa njima družim pa ih valjda tako dobro razumijem). Atmosfera je definivno bila odlična, nisi mogao da vidiš lice, a da nije nasmejano i zadovoljno.
Nisi mogao da čuješ glupe razgovore o polici, nemašni, i svemu onome što svaki dan čujemo i čitamo. Mogao si samo da vidiš ozarena lica i neegoističan stav prema svetu. Organizacija je bila na vrhunskom nivou, ali samo zato što je bila toliko jednostavna da sam se nekoliko puta pitao da li je ovo moguće. Stvarno odavno nisam bio ovako ispunjen koliko ove večeri dok pišem ovaj tekst, a morao sam da ga napišem dok sam još „ u spidu“ i pod utiskom.
Organizator nas je na kraju pozdravio i rekao da obavezno spremimo za iduću godinu program za tri dana – što je dokaz da su bili zadovoljni sa nama, ali i dokaz moje tvrdnje da smo pored Voje Antonića mi iz YU7AOP bili „zvezde večeri“.
Zaključak: Moje lično mišljenje je da postoje ljudi koji se hoće baviti ovim našim hobijem, ali ih moramo privoleti i „dovući“ u klub. Recept mi je jasan: – jedan minut – uvod u radio amaterizam – priča – pet minuta – demonstracija rada sa uređajem – jedan sat – lemilica i upotreba lemilice za gradnju… nečega… sa nagradom za taj rad (Daniel YU7TDA je bio u pravu kada je na ovome insistirao) – svo preostalo vreme – neobavezni razgovori sa zainteresiranim kandidama i priče i anegdote iz radio amaterskog života PS Aco YU7TUX je obavio jedan odličan posao za naš klub, organizovao je predavanje za koje je malo ko od nas bio sposoban da odradi, na ovakav način i na nekoj ovakvoj manifestaciji.
Novi Sad/Zrenjanin, 12. septembar 2015. 73, Boris YU7MW… odoh na spavanje…tekst završio u 23.41h
Leave a Reply