Piše: Bogdan Stepanov – YU5BOX
Mlade snage u radio-amaterizmu su nešto što nam je uvek potrebno. Zbog toga treba da radimo na tome kako ih privući i zainteresovati da se bave ovim divnim hobijem. Jedna od
najlepših stvari je kada se mladi okupe i druže razmenjujući svoja iskustva.
Tradicionalno prijateljstvo koje postoji između naša dva kluba (YU7AOP i YU7KMN) datira još odavno. Tako smo moj drug Stefan YU5STA i ja otišli za vikend u Sombor na poziv naše
drugarice Marije YU3AWA. Ona je jedna od najaktivnijih mladih operatora u Srbiji, a radio klub ,, Nikola Tesla,,YU7KMN u Somboru je njena druga kuća. Bila je subota ujutro kada sam
krenuo sa Stefanom put Sombora.
Išli smo mojim autom jer nam se nije dalo autobusom, presedati u Novom Sadu. Polako smo išli i uživali u putu. U Sombor smo stigli nešto posle 12h. Odmah nas je ispred radio kluba
dočekala Marija. Ona je, kao i uvek kada ima goste, tačno sve isplanirala na koja mesta će nas voditi i šta ćemo raditi. Dan je bio idealan za šetnju, toplo vreme nas je služilo cela dva
dana. Prvo smo obišli centar grada za koji moram reći da je predivan. Prošetali smo samom pešačkom zonom koja je vrvila od ljudi, a u njoj se nalazi spomenik čuvenom pesniku Lazi
Kostiću. Takođe, obišli smo čuvenu somborsku Županiju i prošetali parkom Heroja u kome se svake godine održava ARG takmičenje.
Nakon duže šetnje smo seli u kafić i osvežili se pićem. Tada je Marija iskoristila priliku da čuje od nas šta ima novo u našem klubu, a i u Zrenjaninu jer nas je poslednji put posetila pre tri
godine kada smo radili YUFF aktivaciju sa Carske bare. Tom prilikom smo joj rekli kako mora doći ponovo u skorije vreme. Ubrzo nakon što smo se osvežili pićem i odmorili se od šetanja
otišli smo da nešto prezalogajimo. Uveče smo otišli do Bezdana koji je udaljen 20km od Sombora i prošetali se obalom Dunava i pritom smo uživali u zalasku sunca .
Slika 1: Poseta YU7KMN –YU5BOX i YU5STA
Slika 2: Poseta YU7KMN, Bezdan
Slika 3: Spomen –muzej Batinske bitke
Po povratku u Sombor otišli smo do Marijine kuće, gde smo i spavali te noći, na večeru. Njena mama je spremila izvrsnu večeru. Kada smo večerali pridružio nam se i Marijin dečko
Lazar YU3LAX koji je došao iz Leskovca na par dana. Marija je imala ideju da nas odvede u neki kafić na svirku, ali pre toga smo otišli do radio kluba da se pozdravimo sa Sašom
Hajoševićem YT3H, predsednikom kluba, koji se jako obradovao kada je čuo da smo Stefan i ja došli u posetu. Rekao nam je da su planirali sutra okupljanje i pravljenje pilećeg paprikaša
na šta smo rekli da ćemo obavezno doći.
Slika 5: Bogdan na „svom terenu“ za stanicom, u klubu YU7KMN
Nakon što smo se pozdravili sa Sašom otišli smo da prošetamo glavnom ulicom i da probamo da nađemo slobodno mesto u nekom od kafića, obzirom da je bila subota veče i sve je bilo
krcato. Kada smo našli mesto i naručili piće priča je krenula sama od sebe. Meni lično nije bilo nikad lepše u nekom društvu. Nismo ostali do kasno jer smo bili umorni od puta i
doživljaja toga dana. Otišli smo pravac na spavanje.
Slika 6: mlade snage kluba YU7AOP i YU7KMN
Sledećeg jutra smo se rano probudili. Nismo mogli da spavamo te noći od uzbuđenja i utisci su nam se prebirali u glavi. Nakon što smo doručkovali otišli smo u radio klub YU7KMN da
pomognemo u spremanju pilećeg paprikaša. Ja sam bio zadužen za cepanje drva.. Bilo je dosta podmlatka tamo. Dok smo čekali da se skuva ručak odigrao sam sa Stefanom jednu
partiju bilijara. U klubu imaju bilijar kao razonodu.
Nakon što smo posedali svi za sto Josip YU7OM, sekretar kluba, i Saša su me pitali kako je kod nas u klubu pa smo malo pričali o tome, a tema je bila i dodela pozivnih
znakova(jednoslovaca i dvoslovaca). Nakon ručka su nas pozvali da odemo na Sašinu vikendicu, ali pošto je Stefan bio veoma umoran odlučili smo da krenemo kući. Pozdravili
smo se sa svima i otišli još jednom do centra u kafić kako bi još malo uživali u lepoti grada. Krenuli smo za Zrenjanin. Stefan je tri puta zaspao u toku puta. To govori da smo imali divan
provod i nismo imali što se kaže, „praznog hoda“. Hteli smo u povratku da svratimo na Petrovaradinsku tvrđavu, ali zbog iscrpljenosti smo pravac išli kući. Stigli smo u Zrenjanin,
malo pre nego je pao mrak. Nadamo se da će biti još ovakvih prilika i radujemo se ponovnom susretu.
Zrenjanin 22. septembar 2020
Leave a Reply