[nextpage title=”Strana 1″]
RADIO KLUB “ZRENJANIN”, YU7AOP
Ante Toni Radetić, YU7VI
Jugoslavija nije ostala po strani u svom interesovanju za razvoj radio-amaterizma.
Mladi, obrazovani Ijudi, su bili veoma zainteresovani za pojavu prenošenja govora, muzike i sl. na veće udaljenosti posredstvom elektramagnetskih talasa koja se zvala – radio.
Za naš grad je interesantna 1933. godina kada je grupa mladih obrazovanih entuzijasta preduzela inicijativu da se osnuje radio-amaterska organizacija u našem gradu, ondašnjem Velikom Bečkereku. Naime, u knjizi “Petrovgrad (Veliki Bečkerek)” iz 1938. godine na strani 449. piše: “RADIO KLUB”. Osnovan je maja 1933. godine. Osnivači su bili Miloš Stanojević, profesor gimnazije, Ivan Nadvinski, tadašnji sekretar osiguravajućeg društva “Jugoslavija” i Ladislav Cikajlo, apotekar. Klub je u početku živo radio, ali poslednjih godina ne pokazuje naročitu aktivnost. Predsednik je Ladislav Cikajlo, podpredsednici su Ivan Nadvinski i Miloš Tanojević, sekretar Sigmund Fišler, novinar.” Ovu knjigu je uredio Aleksandar M. Stanojlović, sekretar petrovgradske Trgovinsko-industrijske komore u penziji, a štampana je u štampariji “Tolicki Martinov” u Petrovgradu. Koliko je članova radio kluba u to vreme bilo, gde mu je bilo sedište, kao i o konkretnoj aktivnosti, na žalost, nemamo nikakvih podataka. Jedino znamo da je član radio kluba, pre Drugog svetskog rata, bio pok. Aleksandar Rad – Braca. Nije poznato kakvu je podršku radio klub imao od tadašnjih petrovgradskih vlasti, ali je Klub ostao da živi sve do II svetskog rata. Nema podataka o aktivnosti Kluba za vreme II svetskog rata. Verovatno je, kao i mnoge druge i ta aktivnost za to vreme mirovala.
Nakon završetka II svetskog rata cela naša zemlja, poprilično osiromašena i razorena, okrenula se izgradnji porušenog i obnovi rada raznih sportskih, tehničkih i drugih organizacija. Velika pažnja je posvećena formiranju organizacija u sklopu Narodne tehnike. Tako je i radio-amaterizam dobio svoje mesto u tom organizacionom sistemu.
Za istoriju RK u našem gradu 16. oktobar 1946. godine je važan datum. Tada je osnovan i poćeo sa radom prvi radio-amaterski tečaj za srednjoškolsku omladinu. Polaznici ovog kursa su bili mladići i devojke. To je bio tzv. “A tečaj radio-telegrafije” sa preko 30 slušalaca. Rad se odvijao u bivšoj Opovačkoj školi (sadašnja zgrada “Medivet”) vrlo skromnim sredstvima – jedan taster i zujalica amaterske izrade. Tako je stvoreno jezgro za formiranje radio-amaterske organizacije u našem gradu kao kontinuitet rada predratnog radio kluba. Tečaj je vodio Slavko Karas.
Pocetkom 1947. godine, za razvoj radio-amaterizma u našem gradu, dodeljene su prostorije u zgradi bivše “Sokolane”-STV”Partizan”, gde je pomenuti tečaj nastavio sa radom i prerastao u viši B tečaj. Neposredno posle toga, formiran je inicijativni odbor, radi osnivanja radio-amaterskog društva u kojem su bili:
- Aleksandar Rad – Braca, nastavnik tehn. obrazovanja,
- Đura Ignjatov, student elektrotehnike,
- Karlo Šubert, radiomehaničar,
- Marko Vlaisavljević, učenik,
- Petar Levajić – čika Pera, zanatlija,
- Ferenc Lehotakai – Feri, učenik i
- Franjo Lehotkai, radiomehaničar.
[/nextpage]
[nextpage title=”Strana 2″]
Konačno, u jesen 1947. godine, nakon osposobljavanja prvih kadrova, osnovana je radio-amaterska organizacija sa imenom – Društvo radio-amatera “Aleksandar Popov”, Zrenjanin. Tečaj radio-telegrafije su tada vodili radio-telegrafisti, koji su ovu veštinu naučili u armiji: Zoran Martinov i Veljko Stojanović. Preseljenjem društva u hotel “Vojvodinu”, obezbeđen je veoma kvalitetan prostor za rad i razvoj radio-amaterske aktivnosti, odgovarajući nameštaj, veliki broj stranih radio-aparata za obuku polaznika. Počeo je sa radom A tečaj radio-tehnike sa oko deset polaznika. Značajnu stručnu, organizacionu i rukovodnu pomoć, pružali su društvu oficiri Škole aktivnih oficira veze Miodrag Savić, kapetan, Božidar Buljbić, kapetan i mnogi drugi.
Baš u to vreme počinje saradnja sa srednjom elektrotehničkom školom iz Zrenjanina, koja je školovala prvu generaciju svojih učenika. Počeo je sa radom B tečaj radio-tehnike i saradnja sa radioindustrijom Srbije. Radioindustrija je društvu radio-amatera isporučivala komplete materijala za prvi radio-aparat tipa “KOSMAJ”, kojeg se verovatno još sećaju mnogi stariji Zrenjaninci. Društvo radio-amatera “AleksandarPopov” je taj radio-aparat sklapalo, po nacrtima radioindustrije i vraćalo na kontrolu. Tako, radeći se učilo, a istovremeno radio koristan posao za radioindustriju, a ova je u radio-ama-terima dobila stručnu i jeftinu radnu snagu, na obostrano zadovoljstvo. U to vreme, dobijen je prvi signal-generator, dok su ostale merne instrumente, donosili članovi radio-amaterskog društva, od svoje kuće. Treba napomenuti, da se sav rad u društvu obavljao dobrovoljno, bez ikakvih nadoknada, zahvaljujuci velikom entuzijazmu zaljubljenika u ovu granu tehnike. Takav rad je ostao i do današnjeg dana. Od tih entuzijasta u radio-amaterskom društvu “Aleksandar Popov” koji su od delova sastavljali naš prvi radio-aparat “Kosmaj-49”, formiran je radio centar u Zrenjaninu, a koji i danas postoji u Gimnazijskoj ulici. Članovi ovog društva konstruisali su i izgradili prvu razglasnu stanicu u Zrenjaninu preko koje su građani mogli da se informišu o zbivanjima u gradu i okolini. To je bila preteča “Radio Zrenjanina”.
Nešto kasnije uspostavljen je kontakt sa Željezničkom industrijskom školom iz Zrenjanina, tačnije, njenim internatom, odakle je u radio-amatersko društvo regrutovan izvestan broj članova radničke omladine koji su, pored škole, pohađali i radio-amaterske tečajeve. Neki od ovih učenika su bili članovi rukovodstva radio-amaterskog društva “Aleksandar Popov”.
Rezultate rada društva radio-amatera: “Aleksandar Popov” iz Zrenjanina, od osnivanja do 20. juna 1948. godine, najbolje je izrazila Osnivačka skupština Saveza radio-amatera Jugoslavije dodeljivanjem pismenog priznanja i nagrada. U časopisu “Radio-amater” broj 6/1948 piše: “Za najbolju organizaciju u Jugoslaviji, proglašeno je Društvo radio-amatera “Aleksandar Popov” iz Zrenjanina, kojem je predata nagrada radio-aparat “Kosmaj”, prvenac jugoslovenske radio-industrije, komplet časopisa “Radio-amater”, knjiga “Elektrotehnika za radio-amatere” i pismeno priznanje “Saveznog odbora za radio-amaterstvo Jugoslavije”. Ovome sigurno nije potreban nikakav komentar.
Tek 1949. godine u radio-amaterskom društvu “Aleksandar Popov” počinje veće interesovanje za amaterske radiokomunikacije. Da bi počela sa radom amaterska radio-stanica bilo je potrebno osposobiti amaterske radio-operatore (ARO) i formirati PPS, te izgraditi primopredajnik i podići odgovarajuću antenu. Sve je to iziskivalo mnogo vremena, ali i posebne prostorije za PPS. Po tada važećim pravilima, PPS se mogla osnovati, dobiti svoj pozivni znak i početi sa radom samo ako je društvo u svom članstvu imalo najmanje tri amaterska radio-operatora sa položenim stručnim ispitom i dozvolom za rad na ARS. Naše društvo je tada moglo uputiti na taj ispit samo svoja dva člana koja su bila ranije osposobljena. Ispit se sastojao iz poznavanja radio-telegrafije – prijem na sluh i predaje morzeovih znakova, poznavanja elektrotehnike, radio-tehnike, amaterskog radio saobraćaja i radio-uređaja sa antenskim sistemima. Prve ispite za ARO su položili Marko D. Vlaisavljević i Slavko Stankov. Društvo je podnelo zahtev za postavljanje ARS i samo zahvaljujući rezultatima rada Društva radio-amatera “Aleksandar Popov”, Savez radio-amatera Jugoslavije je dozvolio postavljanje i rad prvoj amaterskoj radio-stanici u Zrenjaninu na kratkim talasima sa pozivnim znakom YU1AOP. Prema kazivanjima Marka Vlaisavljevića, oduševljenju u društvu nije bilo kraja. Ta prva ARS na kratkim talasima je počela sa radom 1951. godine. lokacije je bila u bivšoj ulici Maršala Tita, iznad prodavnice “Crvenkapa”. Prvu kratkotalasnu ARS su sačinjavali radio-prijemnik tipa “Minerva”, prepravljen, sa dodatkom konvertora amaterske izrade kako bi mogao primati kratkotalasne emisije radio-telegrafijom. Radiopredajnik je bio snage 30 vati, dok je za potrebe amaterskih radiofrekvencija, bila podignuta žičana antena tipa “Cepelin”, koju i danas mnogi koriste, razapeta preko ulice na susednu zgradu. Radilo se samo radio-telegrafijom na 3,5 MHz i 7 MHz. Dakle, rad ARS u zrenjaninskom društvu radio-amatera počeo je samo sa dva ARO sa položenim stručnim ispitom, što je, u to vreme, predstavljalo izuzetak samo zahvaljujući rezultatima rada i priličnom omasovljenju društva koje je u to vreme brojalo stotinak članova. Od tada počinje stalno osposobljavanje novih ARO. Da bi se udovoljilo sve većem interesovanju mladih za ovu aktivnost, konstruisana je i izrađena učionica-kabinet za obuku novih ARO radio-telegrafista, čime su stvoreni uslovi za masovnije i kvalitetnije obučavanje.
[/nextpage]
[nextpage title=”Strana 3″]
Reorganizacija i promena naziva
Masovnost i raznovrsnost interesovanja članova, kao i sve veće interesovanje mladh, navelo je rukovodstvo da preduzme mere na savremenijoj organizaciji i promeni naziva. Tako je 1952. godine Društvo radio-amatera „Aleksandar Popov“ konstituisano kao radio klub i usvojilo svoj statut. Tada je promenjeno ime u Radio klub „Zrenjanin“, kako se i danas zove.
Materijalna baza radio kluba se obogaćivala novim uređajima i mogućnostima, a članovi Kluba su to vraćali svojoj sredini rezultatima i masovnošću učešća, pretežno mladih ljudi, šireći tehničku kulturu iz oblasti radio-tehnike i amaterskih radio-komunikacija. Već tada je izvestan broj pojedinaca izrazio želju, da poseduje svoje lične ARS, što su dozvoljavali tadašnji propisi. Polagali su odgovarajuće ispite i veoma brzo stekli to pravo. Među prvima su bili Aleksandar Rad – Braca, Petar Levajić – čika Pera i Marko Vlaisavijević.
Saradnja sa armijom i veliki broj novih ARO primorali su rukovodstvo radio kluba da osnuje nove PPS. Jedna ARS je postavljena u Domu Armije sa pozivnim znakom YU1DYZ. U Osnovnoj Školi „Đura Jakšić“, u ulici Cara Dušana, postavljena je ARS sa pozivnim znakom YU1ACK, a u Osnovnoj školi „Sonja Marinković“, ARS sa pozivnim znakom YU1ACJ. Osnovana je i PPS u selu Perlezu i postavljena ARS u Mesnoj zajednici sa pozivnim znakom YU1JBC, dok je u selu Ardacu postavljena ARS sa pozivnim znakom YU1AZL. Time je bio zadovoljen zahtev za radom velikog broja ARO sa položenim ispitom. Kako je prvopostavljenoj ARS u međuvremenu promenjen pozivni znak u YU1AOP, to su definitivno kompletirani pozivni znaci Radio kluba „Zrenjanin“: YU1AOP, YU1ACK, YU1ACJ i YU1DYZ, te dva pozivna znaka u selima YU1AZL i YU1JBC, koji su kasnije prerasli u samostalne radio klubove. Pod uticajem ovog radio kluba, proširilo se interesovanje i u drugim sredinama, pa je formiran poseban radio kiub u zrenjaninskoj pošti i selu Mužlji. Ovaj poslednji danas važi za najorganizovaniji i najaktivniji radio klub u zemlji. I mnoge druge sredine je zahvatio virus radio-amatrizma pod uticajem Radio kluba „Zrenjanin“. Pored klupskih, postavljane su i počele sa radom i mnoge lične ARS pošto su članovi radio kluba, polaganjem posebnih stručnih ispita, na to stekli pravo prema Pravilniku Saveza radio-amatera Jugoslavije.
Mnogi radio-amateri su, pored rada na kratkotalasnim amaterskim radio-stanicama, zavoleli i opredelili se za rad na ultra-kratkotalasnim radio-amaterskim područjima, tada pretežno na 144 MHz. To je još više omasovilo interesovanje mladih, a mnogi su stekli pravo i na ličnu ARS, pošto su prethodno položili odgovarajući stručni ispit. Postavljanjem većeg broja ličnih ARS, javili su se i novi pozivni zanci kao što su:
YU1KJ, Marko Viaisavljević, YU1EC, Živko Rajić, YU1MW, Jovan Gojkov, YU1OE, Biserka Dovjak- Mica, YU1OW, Ivan Dovjak, YU1PQ, Aleksandar Rad – Braca, YU1PX, Karlo Kaci, YU1XM, Vojislav Svilar – Voja, YU1YY, Ljubomir Čabrić, YU1NAE, Petar Levajić – čika Pera, YU1NGK, Duško Đurin, YU1NGL, Dejan Momirov, YU1NTF, Tomislav Felbab -Toma, YU1NTH, Karolj Budai, YU1NTR, Milan Pažin, YU1NTS, Đorđe Srdanov – Pubi, YU1NTT, Ferenc Lehotkai – Feri, YU1NTU, Mileta Veljković – Gile, YU1NTV, Šandor Dreškai, YU1NTW, Stevan Đuričin, YU1NTX, Živorad Tomašević – Džimi i YU1NTY, Boris Stojanovski.
Ovde su navedeni pozivni znaci ličnih ARS, Članova Radio kluba „Zrenjanin“, koji su uneti u zajedničku QSL kartu zajedno sa pozivnim znakom radio kluba YU1AOP.
Jedan broj radio-amatera zainteresovao se i za rad na radio konstrukcijama. Interesovala ih je gradnja radio-uređaja, od onih najprostijih, do veoma složenih, kao i obuka mladića i devojaka iz oblasti elektrotehnike, radio-tehnike i elektronike sa upotrebom instrumenata za merenje raznih veličina iz ovih oblasti.
[/nextpage]
[nextpage title=”Strana 4″]
Amatersko radio-goniometrisanje je takođe zainteresovalo izvestan broj članova Kluba, ali i školsku omladinu i pionire.
Pojava repetitora i digipitera i sve masovnija upotreba računara u svakodnevnom životu, a naročito u radio-komunikacijama, povećala je interesovanje građana, naročito mlađih, za rad na visokim i vrlo visokim frekvencijama koje su dodeijene radio-amaterima na korištenje. Korišćenje ovih dostignuća u radio-komunikacijama stvaralo je mogućnost rada i istraživanja, kao što su paket-radio, formiranje i uključivanje u YU-NET, formiranje BBS-a, mogućnost bržeg prenošenja informacija putem radio-talasa, radio-teleprinterski rad, prenos slike i si. Rad na 144MHz, omogućio je našim ARO ostvarivanje neverovatnih radio-veza preko troposfere, komunikacije korišćenjem meteorskih tragova, kao i korišćenje energije Aurore – polarne svetlosti u amaterskim radio-komunikacijama.
U svim pomenutim oblastima rada Radio kluba “Zrenjanin”, naši članovi su uzeli učešća u raznim domaćim i mađunarodnim takmičenjima i na njima postizali zapažene rezultate.
Radio klub “Zrenjanin” je bio veoma uspešan organizator trećeg zbora Saveza radio-amatera Vojvodine 28. i 29. avgusta 1965. godine. Za dobru organizaciju RK je dobio priznanje od Saveza radio-amatera Vojvodine pošto su sve aktivnosti na Zboru, a bilo ih je dosta, protekle u najboljem redu po predviđenoj satnici.
Prema pisanom materijalu za pripremu III Zbora Saveza radio-amatera Vojvodine u Zrenjaninu izrađen je sledeći program:
- VIII 1965. god.
Otvaranje Zbora………………………………….08,30 časova
Otvaranje izložbe…………………………………09,30 časova
Takmičenje pionira u brzom sklapanju tranzistorskih prijemnika . . . 10,00 časova
QRQ takmičenje za odrasle amatere……………………10,00 časova
QRQ takmičenje za pionire…………………………..11,00 časova
Ručak…………………………………………13,00 časova
QRQ za profesionalce članove SRJ……………………..15,00 časova
Lov na “LISICU” za odrasle 3,5MHz…………………….16,30 časova
- VIII 1965. god.
QRQ takmičenje za žene……………………………03,30 časova
Lov na “lisicu” za pionire 3,5MHz……………………..10,00 časova
Saopštavanje rezultata takmičenja, proglašavanje pobednika,
podela nagrada i HAMFEST………………………….19,00 časova.
Zahvaljujući klupskoj aktivnosti, desetine hiljada građana stekle su raznovrsna znanja iz oblasti elektronike i radio-telegrafije. Klupske i individualne radio-stanice uspostavile su preko sto hiljada radio-veza sa svim zemljama sveta, a osvojeni su i mnogobrojni nacionalni i međunarodni trofeji. Od posebnog je značaja pomoć radio-amatera u ne malom broju slučajeva kada su bili u pitanju ljudski životi i društvena imovina.
[/nextpage]
[nextpage title=”Strana 5″]
Klub se s pravom može ponositi postignutim rezultatima koji mu omogućavaju da u narednom periodu ostvari još veće uspehe na polju pronalazačke i konstruktorske delatnosti, kao i tehničkog vaspitanja građana svih uzrasta.
Iz pisanog teksta u pripremi III Zbora Saveza radio-amatera Vojvodine primećuje se da rukovodstvo RK „Zrenjanin“ tada nije znalo da 1965. godina ne predstavlja dvadesetogodišnjicu njegovog rada i postojanja već tridesetdvogodišnjicu. Mi smo skoro otkrili da je RK u Zrenjaninu, ondašnjem Petrovgradu, formiran 1933. godine zbog čega ranijem rukovodstvu ne treba zameriti na njihovoj zabludi.
Dakle, naši radio-amateri su iskoristili mnoge ideje i zamisli našeg velikog genija Nikole Tesle, ali su, nažalost, najčešće ostali nepoznati široj javnosti našeg grada i opštine, pošto svom publicitetu nisu pridavali naročiti značaj. Mnogo važnije od svega, bilo je lično zadovoljstvo postignutim rezultatima, radosti koje su im ti rezultati doneli, kao i druženje Članova radio kluba.
Članovi našeg Kluba, rukovođeni humanističkim idealima, učestovali su i u mnogim akcijama humanitarnog karaktera. Ni o toj aktivnosti javnost nije mnogo upoznata. Za njih se samo povremeno i sporadično čulo najčešće u vanrednim situacijama, kao što su zemljotresi, poplave, ratne neprilike, kada se spašavaju ljudski životi, brzom nabavkom neophodnih lekova i sličnim neprilikama.
Još je važno napomenuti o osobinama naših i uopšte radio-amatera. Najveći broj njih su veoma dobri ljudi, uvek spremni da drugom pomognu u nevolji, što radio-amaterizam svrstava u humanitarnu organizaciju. Setimo se njihove uloge u zemljotresima (Skoplje 1963, Banjaluka 1968, Crnogorsko primorje 1979), a naročito poslednji rat, kada je ljudima bila neophodna takva pomoć, radio-amateri su nesebično stavljali na raspolaganje svoja sredstva, znanje i vreme, bez ikakve nadoknade.
Sve masovniji dolazak mladih u Radio klub „Zrenjanin“ i njihova različita interesovanja za razne oblasti rada i usavršavanja, primorali su rukovodstvo Kluba da se organizuje i opremi kako bi moglo udovoljiti potrebama svojih Članova. Morao se napraviti novi Statut Kluba koji će zadovoljiti sve potrebe članstva, što je uskoro i urađeno. Na čelu Radio kluba „Zrenjanin“ nalazilo se rukovodstvo koje se sastojalo od predsednika, sekretara, šefova sekcija i blagajnika. Uže rukovodstvo sačinjavao je Upravni odbor, koji je kasnije dobio naziv Predsedništvo. Predsednik je rukovodio radio klubom, a sekretar je praktično vodio sve organizacione i administrativne poslove za potrebe kluba. Rukovodstvo je birano svake četiri godine, a u toku svog mandata vršene su potrebne korekcije zbog odlaska pojedinih članova rukovodstva u druge sredine, bolesti i si. Imena predsednika i sekretara Radio kluba „Zrenjanin“ navodimo po redu, od formiranja Kluba do danas:
Predsednici:
- Berar Veselin, direktor pošte Zrenjanin,
■ Vlaisavljević Marko, YU7KJ,
■ Gojkov Jovan, YU7MW,
■ Jelovčić Nikola, oficir JNA,
■ Krunić Nikola, oficir JNA,
■ Levajić Petar – čika Pera, YU7NAE,
■ Omorac Stojan, direktor pošte Zrenjanin,
■ Popović Milan, direktor električne centrale Zrenjanin,
■ Pupić Nebojša, oficir, načelnik doma JNA,
■ Kapetanović Šefik, oficir JNA,
■ Svilar Vojislav – Voja, YU7XM,
■ Santo Stevan, YU7FL,
■ SrdanovĐorđe, YU7ZX,
■ Feldeši Đula, YU7PW,
■ Cikajlo Ladislav, apotekar, prvi predsednik RK.
Sekretari RK:
■ Andrejević Vojislav, YU7VA,
■ Veljković Mileta – Gile, YU7TU,
■ Vereb Paja, radnik žel. radionice,
■ Vlaisavljević Marko, YU7KJ,
■ Vlajkov Emil, radnik žel. radionice,
■ Grubić Duško – Dule, službenik,
■ Kacl Karlo, YU7PX,
■ Nemet lštvan, YT3I,
■ Pavlović Andrija, podoficir JNA,
■ Pažin Milan, YU7MP,
■ Rad Aleksandar, YU7PQ,
■ Rajić Živko – Žika, YT7EC,
■ Svilar Vojislav – Voja, YU1XM, živi u Beogradu,
■ Srdanov Đorđe – Pubi, YU7ZX,
■ Fišler Sigmund, novinar, prvi sekretar RK.
Napomena: Da ne bi došlo do zabune oko pozivnih znakova napominjemo, da su u ovom spisku predsednika i sekretara Radio kluba „Zrenjanin“, navedeni pozivni znaci koji su u danas aktuelni. Mnogi članovi RK su promenili pozivne znake na osnovu nove raspodele u Republici Srbiji.
[/nextpage]
[nextpage title=”Strana 6″]
Radi lakšeg rukovođenja i uvida u rad, nova organizaciona šema Radio kluba „Zrenjanin“ formirane su sekcije po specijalnostima i oblastima rada, i to:
■ Konstruktorska sekcija,
■ Nekoliko primopredajnih sekcija,
■ Sekcija amaterskog radio-goniometrisanja
U planu je bila organizacija sekcija računara – Kompjuterska sekcija, što se, na žalost,nije ostvarilo. Svakom sekcijom je rukovodio rukovodilac sekcije, koji je istovremeno bio i član rukovodstva Radio kluba.
Konstruktorska sekcija
Ova sekcija se bavila projektovanjem i izradom elektronskih uređaja (radio-prijemnika i radiopredajnika), elektronskih sklopova, instrumenata za merenja u elektrotehnici i elektronici i obučavanje novih, mladih i najmlađih članova i školske omladine i pionira. Imala je zadatak da održava u ispravnosti klupske ARS, te da instruiše članove o novim dostignućima u oblasti elektronike. Veliki broj članova je radio istovremeno u više sekcija. Veliki doprinos razvoju ove sekcije dali su kursevi koje je organizovao Savez radio-amatera Srbije u Mataruškoj Banji i na raznim zborovima, koje su organizovali Savezi radio-amatera Srbije i Jugoslavije. Ne može se zanemariti ni doprinos časopisa „Radio-amater“ na podizanje nivoa znanja članova ove i drugih sekcija radio kluba. Radio klub je bio pretplaćen na više brojeva i držani su u priručnoj bibliteci sa ostalom stručnom literaturom, pristupačno svakom članu Kluba.
Saradnja sa nastavnicima tehničkog obrazovanja u školama i formiranjem tehničkih sekcija pri školama kojima su članovi našeg Kluba pomagali u osposobljavanju školske dece za razna takmičenja iz oblasti elektrotehnike i elektronike, dala je dobre rezultate u širenju tehničke kulture. Mnogi učenici su kasnije postali aktivni članovi Radio kluba „Zrenjanin“.
Rukovodstvo sekcije je povremeno organizovalo izložbe radova sovjih članova, ali i dostignuća u oblasti elektronike i radio-komunikacija u svetu. Tako je bilo i 15. februara 1948. godine, kada je društvo radio-amatera „Aleksandar Popov“ priredilo svoju izložbu. O tome je u časopisu „Radio-amater“ broj 4/1948 na stranama 155-157 autor M.B. pod naslovom „Radio-amaterska izložba u Zrenjaninu“ napisao veoma opširan i detaljan članak.
Mnogima je ostala u živom sećanju izložba u Klubu rezervnih starešina u Zrenjaninu, u današnjoj gradskoj biblioteci, na kojoj su, pored članova konstruktorske sekcije, bili izloženi i pojedini najmoderniji radio-uređaji koje je koristila JNA, kao što su prijemnici „BX-925A“, predajnici, magnetofoni, koji su predstavljali u ono vreme, poslednju reč tehnike. Na toj izložbi, građani Zrenjanina su po prvi put mogli videti eksperimentalni program televizije Beograd, što je za ono doba (1958) bila atrakcija. Interesovanje građana na ovoj izložbi privukla je i demonstracija rada amaterske radio-stanice, koja je održavala vezu sa radio-amaterima iz zemlje i sveta. Posle ovih izložbi, Radio klub „Zrenjanin“ se obogaćivao novim, mladim članovima koji su se masovno učlanjavali i posećivali kurseve koje je Klub organizovao.
Za svoj rad, ova sekcija je dobila mnoga priznjanja Saveza radio-amatera Srbije i Jugoslavije. Razlog zbog koga je Klub dobio priznanje i nagradu od Saveza radio-amatera Jugoslavije i njegovog Glavnog odbora 1948. treba prvenstveno zahvaliti konstruktorskoj sekciji, koja je za potrebe radio-industrije sklapala prve radio-aparate tipa „Kosmaj“.
Prvi radio-amaterski primopredajnik u Radio klubu „Zrenjanin“ projektovao je i izradio Đuričin S. Stevan -YU7NTW ex YU1NTW, Konstrukcija je bila urađena po uzoru na japanski kratkotalasni radio-amaterski primopredajnik tipa FT-200. Stevan je pokazivao poseban dar za elektroniku. U Klubu su ga zvali „čudo od deteta“. Sada se profesionalno bavi elektronikom, i danas veoma voli da se bavi gradnjom raznih elektronskih uređaja i instrumenata. Još uvek poseduje GRIDIP-metar sopstvene izrade u cevnoj tehnici koji besprekorno funkcioniše. Velika je šteta što Stevan svoje ideje sada ne može i praktično proveriti u Radio klubu tj. njegovoj konstruktorskoj sekciji. Njemu ideje naviru kao nepresušni izvor, ali njihova materijalizacija je za sada nemoguća.
[/nextpage]
[nextpage title=”Strana 7″]
Primopredajna sekcija (PPS)
Kako je rastao broj ARO sa položenim stručnim ispitom, to je morao biti postavljen i odgovarajući broj ARS sa svojim pozivnim znakom. Svaka novopostavljena ARS, je morala proći kroz tehnički pregled i dobiti dozvolu za rad od Ministarstva za saobraćaj i veze Republike Srbije.
Naš Klub je imao šest primopredajnih sekcija, odnosno postavio 6 ARS čiji su pozvini znaci YU7AOP, YU7ACK, YU7ACJ, YU7DYZ, YU7AZL i YU7JBC, dok je za takmičenja dobio pozivni znak YT7P.
Aktivnost PPS se sastoji u uspostavljanju amaterskih radio-komunikacija na kratkim, ultrakratkim i UHF frekvencijama.
Naše PPS i pojedinci na ličnim ARS su postigli zapažene rezultate što potvrđuju mnogim osvojenim domaćim i stranim diplomama, peharima i drugim priznanjima.
Tako je naš član Živko Rajić – Žika, YT7EC ex YU7EC, 4N7EC poznat kao veliki kolekcionar osvojenih domaćih, a naročito stranih diploma. Živko je stari i veoma cenjeni radio-amater, veteran. Dao je veliki doprinos u osposobljavanju mIadih ARO, a često je biran u rukovodstvo RK „Zrenjanin“. Poznat je i po tome, što voli da radi malom snagom – QRP. Poseduje veoma solidno znanje iz oblasti elektro i radio-tehnike, a ne zaostaje ni u radio-konstrukcijama. Kratko rečeno, odličan radio-amater i operator na ARS. Poseduje ličnu ARS sa solidnim antenskim sistemom.
Moramo ipak izdvojti ekipe za takmičenja na 144 MHz u Kupu Saveza radio-amatera Jugoslavije, „Tesla Memorijal“ i drugim domaćim i evropskim takmičenjima. Ova ekipa skoro redovno osvaja PRVA ili u najgorem slučaju DRUGA mesta u veoma velikoj konkurenciji. Za ta takmičenja studiozno se biraju lokacije za rad. Tako je nekoliko poslednjih takmičenja obavljeno sa lokacije Maljen kod Divčibara. Stalni Članovi ove ekipe su:
- Sič Mihalj – Miška, YU7MS,
- Sič Pal – Palika, YU7PS,
- Andrejević Vojislav – Voja, YU7VA,
- Mandić Ivanko, YU7GM,
- Svetlik Adam, YU7AS,
- Santo Stevan, YU7FL,
- Popov Aleksandar,
- Siniša Ružin YU7RS
- Ištvan Nemethy – Pišta YT3l
Kao i još neki drugi radio-amateri koji nisu članovi našeg radio kluba.
Verovatno su povremeno učestvovali i neki drugi, ali ako nisam nekoga napomenuo, moram se izviniti.
Ova ekipa uspešno funkcioniše duže vreme zahvaljujući najviše Vojislavu Andrejeviću, YU7VA, koji je organizovao ekipu brinući se o materijalnoj i finansijskoj podršci sponzora. Za materijalnu podršku ekipi treba zahvaliti i Santo Stevanu YU7FL, kao i Srdanov Đorđu YU7ZX. Kao stalni članovi ekipe braća Sič Mihalj YU7MS i Pal YU7PS, takođe imaju velike zasluge za uspešan rad ove ekipe, posebno zbog uređaja koje stavljaju na raspolaganje ekipi. Ovi uređaji su lična svojina Sič Mihalja kao i antenski sistem kojim se služe u takmičenju. Posebnu zahvalnost za uspeh ekipe dugujemo našem gostu iz Golubinaca, Banetu YU7KB. Ova ekipa je vrlo često radila pod veoma teškim uslovima, po magli, po hladonoći i sličnim uslovima, ali im to sve nije smetalo da Primopredajne sekcije našeg Kluba su učestvovale u mnogim društveno korisnirm: aktivnostima. Njihovo učešće u radio mreži za opasnost je bila redovna u vanrednim prilikama. I iz ove radio-amaterske discipline su organizovana takmičenja u brzom i tačnom prenošenju poruka i informacija. Tu su naši ARO takođe postizali dobre rezultate. Tako su na takmičenju u Somboru 1972. godine u konkurenciji radio kiubova Vojvodine, od 20 mogućih, osvojili 18 medalja. U okviru Zbora Saveza radio-amatera Vojvodine, na Paliću, ekipa RK „Zrenjanin“, takmičeći se u disciplini RMZO (radio mreže za opasnost), zauzela je četvrto mesto.
Godine 1984. u februaru, kada su putevi u Vojvodini bili jako zavejani snegom, naši ARO su pomogli pred uzeću „Vojvodinaput“ u održavanju radio-veze sa svojim ekipama za raščišćavanje na terenu opštine Zrenjanin. Tada se bilo zaglavilo nekoliko teretnih i putničkih automobila i pomoć im je stizala na vreme, upravo zahvaljujući dobrim radio-vezama koje su obezbeđivali članovi naših PPS.
Na VI Zboru Saveza radio-amatera Jugoslavije u Novom Sadu, bilo je organizovano takmičenje u brzom prijemu i predaji morzeove azbuke, tzv. QRQ takmičenje. Naš Vojislav Svilar – Voja, YU1MX, osvojio je drugo, a Todorović Petar – Mića, YU1NQL, četvrto mesto u jakoj konkurenciji.
Paleta aktivnosti PPS Radio Kluba „Zrenjanin“ ne bi bila potpuna ako ne bi smo naveli i sledeće:
■ Redovno učešće u praćenju Titove štafete sa obaveštenjima o njenom kretanju na
području opštine Zrenjanin
■ Učešće na majskom uranku i prenosu zbivanja na njemu je takođe bila redovna
aktivnost zrenjaninskih ARO
■ Marš, koji je redovno organizovan „Tragom banatskog partizanskog odreda“, ARO RK „Zrenjanin“ su redovno obezbeđivali svojim radio-vezama i prenosili zbivanja sa tog marša.
Da bi smo izrazili masovnost u radu ove sekcije radio kluba, navodimo samo neke postavljene ARS u Zrenjaninu i okolini, a prema „Adresaru jugoslovenskih amaterskih radio-operatora“ izdatog 1989. godine od strane Saveza radio-amatera Jugoslavije.
- YU7AJC – RK „Zrenjanin“ u Zrenjaninu,
- YU7ACK – RK „Zreijanin“ u Zrenjaninu,
- YU7AOP – RK „Zrenjanin“ u Zrenjaninu,
- YU7AS – Svetlik Adam, Novosadska 6, 23207,
- YU7AZL – RK „Zrenjanin“, kasnije prerastao u RK Aradac,
- YU7DYZ – Radio k’ub „Zrenjanin“ u Zrenjaninu,
- YU7EP – Pavlović Fduard, R. Mikloša 8, 23000 Zrenjanin.
[/nextpage]
[nextpage title=”Strana 8″]
Sekcija amaterskog radiogoniometrisanja (ARG)
Počeci rada ove sekcije su bili sa dva radio-goniometarska prijemnika u tranzistor-skoj tehnici koje je konstruisao i izradio pok. Ivan Dovjak, YU7OW za potrebe Radio kluba „Zrenjanin“. Kuriozitet ovih amaterskih radio-goniometara je u tome Što su bili izrađeni na pertinaksu sa nitnama za šemiranje žicom. Ovako izrađeni radio-goniometri su ipak dobro funkcionisali. Prvi organizator, takmičar i rukovodilac ove sekcije bio je Đorđe Srdanov – Pubi, YU7ZX, a vrlo brzo mu se pridružio i mladi Tomašević Živorad – Džimi, YU1ED, koji sada živi u Beogradu. Kasnije su formirane muška i ženska ekipa takmičara.
Do 1970. godine članovi ove sekcije su sazrevali i nisu postizali zapaženije rezultate. Kako je vreme odmicalo, bivali su sve bolji i iskusniji u takmičenjima. Prvo veće takmičenje na kojem su ispitane mogućnosti naših ekipa u ARG je bilo 1972. godine u Fažani. To je bilo „SOS“ takmičenje sa pretpostavkom traganja za nestalim padobrancem koji je emitovao „SOS“ signal. Nije postignut veći uspeh. Osvojeno je šesto mesto, ali je stečeno dragoceno iskustvo za naredna takmičenja.
Godine 1974. održano je takmičenje u Štipu, Makedonija, na kojem je učestvovao naš član Đorđe Srdanov u ekipi Vojvodine. Postignuti su dobri rezultati.
Godine 1975. održano je prvenstvo Jugoslavije u Skoplju. Takmičilo se u kategoriji radio klubova. Naša ekipa je zauzela deveto mesto u konkurenciji nekoliko stotina učesnika, što se u to vreme smatralo uspehom.
Naše učešće na Evropskom takmičenju u Skoplju 1977. godine nije donelo rezultate koji bi bili vredni pomena.
Takmičenje u ARG-u na kojem su učestvovali članovi našec; RK, Voja Andrejević, YU7VA i Pavel Hrubik. Osvojili su treće mesto u konkurenciji klubova.
Na Plitvicama 1981. godine održano je otvoreno prvenstvo Jugoslavije u ARG-u. Đorđe Srdanov, YU7ZX, je osvojio drugo mesto u veoma jakoj konkurenciji. Ovo je bio veliki uspeh pošto su na tom takmičenju učestvovati i neki poznati radio-gonimetristi iz inostranstva.
Godine 1984. na otvorenom prvenstvu Jugoslavije (ŠARG), osvojeno je drugo mesto u veoma jakoj konkurenciji.
Godine 1986. u okviru zbora Saveza radio-amatera Jugoslavije na Mitrovcu, na Tari, održano je otvoreno prvenstvo Jugoslavije u ARG-u, osvojeno je treće mesto u konkurenciji nekoliko desetina učesnika.
Svetsko prvenstvo u ARG-u na Igmanu, BiH 1986. godine, održano je uz učešće veli kog broja svetskih asova. Naš adut Đorđe Srdanov- Pubi je na tom takmičenju povredio nogu, pa ipak je osvojio šesto mesto u konkurenciji Jugoslovena, što se smatra dobrim uspehom pošto je na cilj stigao hramljući.
Iz ove sekcije ipak treba istaći Šašić Milana koji je osvojio nekoliko trofeja u juni-orskoj i seniorskoj konkurenciji od 1981. do 1985. godine na takmičenjima u ARG-u. 30. maja 1981. godine na prvenstvu Vojvodine u Šidu Šašić Milan je osvojio treće mesto u kategoriji juniora na 3,5MHz. Na prvenstvu Vojvodine u Vladimirovcu, 29. maja 1982. godine, osvojio je drugo mesto u kategoriji juniora na 3,5MHz. Na otvorenom tradicionalnom prvenstvu u ARG-u koji je organizovao RK „Nikola Tesla“ iz Mužlje u čast ustanka naroda Srbije 7. jula 1982. godine, osvojio je prvo mesto u kategoriji juniora na 3,5MHz. Godine 1983. na regionalnom takmičenju u ARG-u severnobanatskog regiona u Zrenjaninu, osvojio je prvo mesto u seniorskoj konkurenciji na 3,5MHz. Godine 1985. osvojio je drugo mesto na takmičenju u ARG-u za Kup „SUBNOR ’85“ u Mužlji u konkurenciji seniora na 3,5MHz. Treba napomenuti da su na pomenutim takmičenjima učestvovali vrhunski majstori ARG-a, ne samo iz Vojvodine, što uspeh Šašić Milana čini još većim. RK „Zrenjanin“ mu je za to veoma zahvalan.
Potrebno je napomenuti da je član Radio kluba „Zrenjanin“ Pavlović Andrija, uče-stvovao na takmičenjima pre nego što je oformljena ARG-sekcija u Klubu. Tako je svoje učešće u takmičenju, održanom u okviru III zbora Saveza radio-amatera Vojvodine u Zrenjaninu, krunisao osvajanjem prvog mesta u seniorskoj konkurenciji. Iste godine učestvovao je na prvenstvu Jugoslavije u Zagrebu i osvojio 19. mesto. Za osvajanje prvog mesta u Vojvodini dodeljen mu je pehar i diploma Saveza radio-amatera Vojvodine.
Učesnici se rado sećaju druženja i takmičenja u prijateljskom mađarskom gradu Kečkemetu sa vođom puta Lehotkai Ferencom – Feri, YU7LF ex YU7NTT. To je bio njihov tradiocionalni “HIROS” kup u ARG-u. Pored radio-amatera na tom kupu su još učestvovali Auto-moto i Aero-klub “Zrenjanin”, a u organizaciji Narodne tehnike Zrenjanina. Na tom takmičenju i druženju ARG ekipa našeg Kluba je učestvovala 1970,1971,1972. i 1973. godine. U konkurenciji od oko 200 takmičara postignuti su dobri rezultati, a osvojeni trofeji se čuvaju u prostorijama Narodne tehnike Zrenjanina. Ipak na ovim takmičenjima nisu bili primarni rezultati. Ovde se više poklanjala pažnja druženju i saradnji srodnih aktivnosti dva prijateljska grada. ARG ekipu Radio kluba “Zrenjanin” sačinjavali su:
Muška ekipa:
1.Đorđe Srdanov – Pubi, vođa ekipe i instruktor,
2.Živorad Tornašević – Džimi, član ekipe, živi u Beogradu
3.Ivan Lirić, član ekipe,
4.Dragan Šašić, član ekipe,
5.Milan Šašić, član ekipe i vrlo uspešan takmičar,
6.Đurica Janoškov, član ekipe,
7.Predrag Simšić, član ekipe,
8.Anđelko Živojinov, član ekipe,
9.Ljubomir Tucić, član ekipe,
10.Zoran Savić, Član ekipe,
11.Miša Sipšjak, član ekipe i
12. Andrija Pavlovič, član ekipe.
Ženska ekipa:
1.Hajnalka Palinko, član ekipe,
2.Hajnalka Santo, član ekipe,
3.Tanja Dačić, član ekipe,
4.Dragana Grahovac, član ekipe i
5.Etelka Pabdi, član ekipe
[/nextpage]
[nextpage title=”Strana 9 (prilozi)”]
Prilozi
[/nextpage]
Leave a Reply