Intro – muzika iz “Baneta bumbara” i glas naratora koji kaže “tog 3 juna 2017. godine dogodile su se dve značajne stvari za naš klub…
Ekipa naših sjajnih hamleta učestvovala je na ARG takmičenju “Memorijal Dragan Relić” u Somboru a u to isto vreme, samo malo južnije ekipa mlađana duhom predstavljala je naš klub na prvom mejkerskom festivalu u našoj državi.
Organizatori su bili naši prijatelji iz mejkerskog pokreta Srbije, Zoran Rončević (veliki počasni štrumpf mejkera, pokretač i koheziona sila), Nenad Četić (glavni operativac, čarobnjak digitalne obrade signala i čovek koji toliko zna o tehnologiji pravljenja piva da sam sasvim ubeđen da je imao bradu i prezivao se Vajfert u nekoj prethodnoj inkarnaciji), Jan Dolinaj (najvedriji mejker uvek nasmejan i pozitivan, vrhunski inženjer).
Jedna od “naših” (zrenjaninki) na koju smo jako ponosni, Zorica Boškov, koja trenutno radi kao profesor u gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” je odradila odličan posao na promociji mejkerskog pokreta među osnovnim školama a njoj možemo i da zahvalimo što smo imali zadovoljstvo da gledamo radove učenika Matematičke gimnazije iz Beograda.
Naravno još mnogo ljudi koje ne možemo sve pomenuti su dali svoj doprinos da bi ovaj događaj mogao da se realizuje…
Ne, nikako me ne čudi što niste čuli za mejker fest. Mnogo njih nije čulo. Čuo sam da je neko negde možda rekao, a možda i nije … da su mediji bili obavešteni zvaničnim kanalima ali da se nikakva vest o tom događaju nije mogla pročitati ili pogledati nigde… moja pretpostavka je da su gospoda novinari zapravo oduševljeno napisali gomilu teksta i želeli da izveste o festu ali da su im svi papiri poispadali u Dunav dok su u punoj brzini trčali do redakcija da predaju izveštaje jer je baš tih dana košava duvala iz inata pred leto zato što joj se može …
Eto ako tačno to nije bio razlog ja ne mogu da smislim ni jedan drugi, a verujem da ni vama apsolutno ne može da padne na pamet zašto mediji ne bi podržali tako fenomenalnu nepolitički obojenu i neprofitabilnu delatnost iza koje ne stoji ni jedan od vladara iz senke ili polusenke … eto neke stvari će kanda večito ostati misterija, a međ tim sasvim sigurno poslednje će ostati nerešene gornje pomenuta i ko je i što koji očin teglio one silne kamenčuge na onu levadu u Engleskoj…
Bilo kako bilo, fest je održan po prvi put kod nas. Imam “insajderske” informacije da bi naredne godine trebali zvanično da budemo uvršteni u svetsku porodicu takvih festivala koji se širom planete zovu Maker Fairs. Ove godine je bila proba i dok se sve formalnosti ne srede ne možemo da dobijemo taj naziv pa smo preimenovali nešto kao onomad što ste mogli na pijaci da kupite kineske “Abibas” patike, e isto je.
U svakom slučaju, sajam je bio a na sajmu —
Sablje, pištolji, arapski at … nisu, ali zato mi se čini da je bilo svega ostalog što se tiče robotike, programiranja, 3d fabrikacije, dronova…
Preko 100 izlagača i barem tri puta toliko posetilaca ispunili su četiri puta veći prostor od prvobitno planiranog a dobri ljudi iz novosadskog Sajma nisu mogli da sakriju iznenađenje i oduševljenje i sajam još nije bio zvanično ni otvoren a već su pričali o tome kako se vidimo i naredne godine na istom mestu obavezno.
Od sjajnih mladih ljudi iz beogradske škole “Politehnika” (ni za njih niste čuli!? Sramota, iz ovih stopa na google!)
3d republike, hrvatskih mejkera iz Zagreba (fablab.hr), srednje mašinske iz Vršca, osvajača prvog mesta na takmičenju robotike za OŠ iz Kaća, navek zanimljivih kolega iz Rumunije predvođenih legendom banatskih ravnica Katalinom, osvajačima Eurobot medalja do mnogih drugih izlagača posetioci su mogli da uživaju u eksponatima kao što su doboš koji udara ako ga popreko pogledate (tj. ima iris tracking),
mogli su da izmere koliko vole jedni druge ili da sviraju na krompirima ili konzervama koka kole (da, ako se pitate, takve projekte samo banaćani mogu da naprave, nije čudo, kažu stari svako je u vojvodini dobio tačno šta mu treba, zaboravio sam šta su bačvani dobili, sremci su dobili zatvor a banaćani ono šta je već u Vršcu :).
Svi su mogli da razgovaraju sa izlagačima i da čuju detalje projekta. Ne znam koliko je tačno posetilaca prošlo ali znam da mi je bilo žao Dalibora koji je neprestano odgovarao na pitanja na našem štandu (ne, ne toliko žao da mu pomognem naravno…).
Dobili smo pohvalu od male Lare iz Zagreba, da su joj se naši artbotići najviše dopali od svega pa vi vidite…
Naravno, uvek kažem da smo mi radio amateri uticajnija organizacija od masona i da smo rasprostranjeniji i bolje raspoređeni, i da ako recimo “odzviždućete CQ” na “Naran Tuul” pijaci u Ulan Batoru u Mongoliji, – uvek će biti neko da vam se javi…
Tako smo imali prilike da razgovaramo sa članovima našeg bratstva i da budemo prijatno iznenađeni time da znaju dobro za nas, i za naš Radio Info ! (ha TDA!).
Uživali smo pričajući sa Filipom (YT7FMS) iz Rume koji nam je pokazao mobilnu aplikaciju koju je napravio a koja se zove “Balkan Ham” (potražite je na plej prodavnici).
Bilo je tu i modelara železnica iz Subotice, tata elektro inženjera koji su morali da brišu prašinu sa lemilica kako bi vežbali lemljenje sa svojim četvorogodišnjim sinom (sigurno budućim mejkerom)…
Profesorica Kristina iz Zagreba nas je oduševila svojom energijom (hm izgleda da to ime zaista donosi pozitivne karakterne osobine) i oduševljenjem modernim tehnologijama, inače se bavi keramikom i između ostalog predaje brzo čitanje…
Sve u svemu eklektična zbirka zanimljivih ljudi i zanimljivih tehničkih eksponata obeležila je taj lepi junski dan 2017…
(-Odjavna muzika iz “Grlom u Jagode” ide u fade out…)
Za kraj stvarno veliku zahvalnost za ovaj nastup radio kluba “Zrenjanin” dugujem Daliboru “Gandalf is never late” Dobriloviću i Kristini “Khaleesi” Palinko, bez njih ovaj nastup na mejker festu ne bi bio moguć! Dođete im pivo i produženi espreso sa mlekom naredni put kad ih vidite u mejkerspejsu! 😉
Više fotografija i snimaka sa ovog događaja možete pogledati u galeriji, a može i klik ovde.
73 – YU7TUX
Leave a Reply